Ugovoreni brak: Kriminal, a ne tradicija

B92, 4. jun 2013 - Crna Gora početkom juna preuzima predsedavanje „Dekadom Roma“ – inicijativom koju je pre 10 godina potpisalo 8 država jugoistočne Evrope. Jedan od najtežih problema sa kojim se treba suočiti jesu „ugovoreni“ brakovi.

„Evo, ja sad imam 17 godina, pa, života mi, kad gledam, nekoga od 12-13 godina, da je majka, ja se svega toga sećam“, ovako gotovo uvek počinje priču Sabaheta Radosavljević. Priču, koja se razlikuje od većine tinejdžerskih, prenosi Dojče Vele.

U trošnoj kući u romskom naselja Konik, u predgrađu Podgorice, Sabaheta gleda u svoju dvogodišnju kćerku i objašnjava da se prvi put udala sa 14 godina. Tada je njenoj porodici, mladoženjin otac dao 2.000 evra kao poklon za mladu. Dva meseca kasnije, Sabaheta je saznala da je porodica njenog muža novac pozajmila, uz obavezu da ga vrati sa velikom kamatom. Tada su pare tražili nazad od njenih roditelja. (dalje)

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Suprotstavljanje potražnji ključno za borbu protiv trgovine ljudima na globalnom nivou, istakla ekspertkinja UN

Ženeva, 31. maj 2013 - Globalna pošast koju nazivamo trgovinom ljudima podstaknuta je tražnjom za seksualnom eksploatacijom, jeftinom radnom snagom, ilegalnim usvojenjima i prinudnim brakovima i ljudskim organima, kaže se u novom Izveštaju nezavisne ekspertkinje Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

"Međutim, potražnju ne treba shvatiti samo kao traženje usluga žrtava trgovine ljudima, već u širem smislu, kao bilo koji eksploitativni oblik postupanja koji, zauzvrat, dovodi do trgovine ljudima," naglašava u svom Izveštaju Savetu za ljudska prava Specijalna izvestiteljka UN o trgovini ljudima, Džoj Ngozi Ezeilo.

"Mere koje su države preduzimale da bi obeshrabrile potražnju često su se fokusirale isključivo na slučajeve potražnje za komercijalnom seksualnom eksploatacijom, posebno žena i devojaka, a zanemarivale druge oblike, kao što su potražnja za eksploatitivnim radom i trgovinom organima," primetila je gospođa Ngozi Ezeilo.

Trgovina ljudima predstavlja "industriju" tešku više milijardi dolara u kojoj su milioni ljudi zarobljeni i eksploatisani, između ostalog, u svrhu prisilnog rada, služenja u domaćinstvu, seksualnog rada i korišćenja dece u oružanim sukobima.

UN su usvojile Globalni plan akcije za borbu protiv trgovine ljudima. Usvojen 2010. godine, Plan poziva na integraciju borbe protiv trgovine ljudima u šire programe UN kojima se omogućava razvoj i ojačava bezbednost širom sveta. Fokus plana je na četiri oslonca - sprečavanju trgovine ljudima, krivičnom gonjenju počinilaca, zaštiti žrtava i uspostavljanju partnerstava za borbu protiv trgovine ljudima.

U svom Izveštaju, gospođa Ngozi Ezeilo poziva vlade širom sveta da prošire percepciju problema, naglasivši da se termin potražnja u kontekstu trgovine ljudima odnosi na prirodu i obim eksploatacije žrtava trgovine ljudima po dolasku u mesto odredišta, kao i na socijalne, kulturne, političke, ekonomske, pravne i razvojne faktore koji oblikuju tražnju i facilitiraju proces trgovine ljudima.

"Države imaju odgovornost da štite od kršenja ljudskih prava, uključujući tu i trgovinu ljudima i eksploataciju lica od strane trećih lica, uključujući tu i biznis, ali i kriminalna udruženja, i to putem odgovarajućih politika, pravila i sudskih procesa", rekla je.

"Biznis se mora posmatrati kao važan partner u borbi protiv trgovine ljudima", podvukla je, dodavši da je u većem broju slučajeva trgovine ljudima na koje joj je bila skrenuta pažnja postojala umešanost privatnog biznisa - posebno u kontekstu radne eksploatacije .

Gospođa Ngozi Ezeilo je primetila da je trgovina ljudima rizik u širokom spektru industrija i sektora uključenih u globalna tržišta, uključujući tu i poljoprivredu i hortikulturu, građevinarstvo, industriju tekstila i odeće, ugostiteljstvo, rudarstvo, preradu hrane i pakovanje.

Ona je takođe naglasila da je važno obezbediti da mere protiv trgovine ljudima ne ugrožavaju ljudska prava i dostojanstvo ljudi, posebno onih koji su bili žrtve trgovine ljudima.

Nezavisne eksperte ili specijalne izvestioce imenuje Savet sa sedištem u Ženevi, sa zadatkom da ispitaju i izveste o situaciji u zemlji ili na određenu temu vezanu za ljudska prava. Ove pozicije su počasne i stručnjaci nisu u radnom odnosu u UN, niti su plaćeni za svoj rad.

(Tekst preuzet sa UN News Centre, prevod: Anđelka Marković)

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
 

Navodi o kršenju prava radnika u Sočiju

Al Jazzeera Balkans, 6. februar 2013 - Ruski predsednik Putin obišao je Soči, grad domaćin zimskih olimpijskih igara 2014, kako bi se uverio u napredak građevinskih radova. Upravo su građevinske kompanije nedavno bile u fokusu javnosti zbog navodnog iskorišćavanja radnika. U celu priču uključile su se međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava i ruske vlasti. (dalje)